Никола Радосављевић, рођен 1991. у Ужицу, дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, одсек примењене графике, атеље графика и књига, 2014. године. Добитник више награда из области цртежа и графике, учествовао на више колективних и самосталних изложби у земљи и иностранству. Мастер студије завршио на истом факултету, графички одсек, 2015. године. Докторирао на студијама Факултета примењених уметности у Београду, одсек примењених уметности и дизајна 2020. године, на тему књиге уметника и новомедијских графичких пракси.
Друге мастер студије завршио на графичком одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 2022. године у класи Владимира Вељашевића.
Финалиста награде Мангелос за 2023. годину.
У августу 2020. године у сарадњи са кустосима графичке збирке Народне библиотеке Србије формирао прву јавну библиотеку књиге уметника под кровном институцијом културе у Европи. Један од оснивача Графичке мреже, прве јавне графичке радионице у Србији, Нови Сад, 2020.
Добитник је бројних награда и признања. Одржао је више од педесет самосталних и учествовао је на више од хиљаду групних изложби у земљи и иностранству.

Радови му се налазе у многобројним јавним и приватним колекцијама широм Србије и иностранства.
Члан УЛУС-а, графичка секција. Члан УВУУ-а, графичка секција. Члан УЛУПУДС-а, сликарско – графичка секција.
Бави се графиком, цртежом и књигом уметника.
„У циклусу графика Скадар, Никола Радосављевић кроз наслеђе као визуелни претекст комуницира о несталности индвидуалне и колективне меморије, о патњи и страдању, о носталгији и борби за очување егзистенције и људског дигнитета. Ипак, без сувишног ламента, уметник приступа симболима утканим у материју откривених трагова са надом да се резигнираном, неповерљивом и пасивизираном човеку данашњице осим у знамењу жртве они и даље могу указати као обећање преображења у нови живот.“
Мирослав Сапунџић,
историчар уметности
