Да ли сте некада гледали филм и помислили, Боже, како је добра музика? Или сте, пак, негде чули мелодију и истог тренутка препознали о ком је филму реч?
Ако јесте, ово је програм за вас.
Овде ћете чути музику из незаборавних филмова, уз духовите приче једног глумца.

Ансамбл ВИС Да цапо

Нина ЋОСИЋ, обоа, глас – Хемналина МИРЕСКОВИЋ, виолина – Наташа ЛИШАНИН, виолончело, Срђан ЛИШАНИН, контрабас – Јеврем ЋОСИЋ, гитара, Зоран ЋОСИЋ, глумац, Нина ЋОСИЋ, текст

Музика из чувених филмова Амаркорд, Жаока, Мисија, Џејмс Бонд, Кум, Топ ган, Петпарачке приче, Титаник, Кабаре, Мачке из високог друштва, Грозница суботње вечери…и многих других представља централну тачку програма. А уз препознатљиве мелодије, глумац приповеда топле приче:

• О првом тренутку када је немим, покретним сликама био потребан неко да проговори уместо њих.
• О човеку, бескућнику, који гледајући филм у биоскопу бива обузет музиком далеко више него глумом, сценаријом или режијом. Музика у њему изазива најдубља осећања.
• О глумцу који је снимио много филмских хитова и серија, али је ипак остао у сенци њихове музике.
• О усамљеној жени која гледајући филм у свом дому, замишља да је главна јунакиња.
• О успаваном контрабасу, који уз помоћ музике коју изводи, открива свој скривени темперамент.

Глумац поставља питање сваком од нас. Каквих се све прича и сами сећамо док слушамо филмску музику?

Оставља публици тему за маштање… која је њихова прича?

На овом јединственом програму окупили су се реномирани београдски музичари и Зоран Ћосић, један од значајнијих глумаца своје генерације који је остварио велики број улога на филму, телевизији и позоришту. Ауторка текста, Нина Ћосић, као писац, написала је роман, збирку прича и драматизацију представе која се изводи у дечијем позоришту “Пинокио”.

Инфо

Локација: Отворена сцена у парку Буковичке бање
Време и датум: субота 26. август 2023. од 21 час
Цена појединачне улазнице: бесплатно.

Текст у фото:

Чланак Кабаре „Друга страна филма“ 26. августа на Отвореној сцени се појављује прво на Мермер и звуци.

Полифони хор Anchorus основан је фебруара 2017. године од стране искусних хорских певача, бивших певача разних хорова, са циљем да доприноси културном богаћењу друштва кроз извођење полифоне хорске музике. Anchorus је започео са визијом да наступа по међународним стандардима хорске музике на професионалном нивоу, одржавајући у исто време свој аматерски дух.

Хор изводи богат репертоар химни, мадригала, националних химни, народних песама, и савремених дела која припадају жанровима као што су поп, џез, рок, и др. и има за циљ да својој публици пружи јединствено искуство, извођењем композиција на различитим језицима и одражавајући различите културе.

Анкорус је наступао у како у земљи, у Адани, Анкари, Истанбулу, Кастамонуу и Невшехиру, тако и ван земље, у Грузији, Северној Македонији, Украјини и Северном Кипру. Хор је такође учествовао на престижним хорским музичким догађањима и освојио Трећу награду на Охридском фестивалу хорова, као и Награду за интонацију, хомогеност, и боју хорског звука на Турском фестивалу хорске музике. 

2023. год. Anchorus је учествовао на Светском симпозијуму хорске музике у Истанбулу.

Неколико речи аутора програма

Земља излазећег сунца, Анадолија, лежи на раскршћу Медитерана, Кавказа и Тракије. Захваљујући њеној јединственој локацији, током историје у њој су живеле бројне цивилизације, религије и културе тако да је постала котао за претапање читавог свог заједничког културног наслеђа. Као резултат добили смо музику Анадолије која представља један међукултурални феномен.

Anchorus је допринео очувању овог наслеђа од дана свог оснивања тако што је у свој репертоар укључивао песме на различитим језицима и различитих жанрова, као и песме које поседују разноврсну музичку текстуру. У складу са горе описаним концептима, наша тема фестивала је  Универзални поглед на хорску музику.

Репертоар обухвата модерна, фолклорна, секуларна и духовна дела која поседују различите људске емоције као што су љубав, чежња, туга и радост. Дела се изводе на азејберџанском, немачком, мађарском, латинском, старомакедонском, пољском, српском, шведском и турском језику.

Диригент: Џихан Селчук

Универзални поглед на хорску музику:

1. Џан Аксел Акин (Can Aksel Akın, 1977): Алова (Alova) – презиме Ердала Алова, који је шпанску песму којој припада текст превео на турски; заснована на турском преводу дела Гитара (La Guitarra) песме Циганска сигирија (сегуирија, врста фламенко музике) шпанског песника Федерика Гарсије Лорке
2. Хајри Акај (Hayri Akay, 1935): О, девојко (Aygiz) – азербејџанска народна песма

3. Недим Јилдиз (Nedim Yıldız, 1961): Дошао сам да се играм ораха (Ceviz Oynamaya Geldim) – турска народна песма из провинције Кајсери
4. Лајош Бардош (Lajos Bardos, 1899–1986): Дана, Дана (Dana, Dana) – мађарска народна песма, обрађена у ритму балканских игара
5. Џони Пријано (Jonny Priano, 1985): Дан гнева (Dies Irae) – модерно сакрално дело које тумачи чувену средњовековну секвенцу
6. Оливер Гис (Oliver Gies (1973), Јан Биргер (Jan Bürger, 1979): Анђео (Engel) – хорска обрада песме чувеног немачког метал бенда Рамштајн (Rammstein)
7. Јакуб Неске (Jakub Neske, 1987): Мирончарња (Mironczarnia) – заснована на песми пољског песника Мирона Бјалошевског (Miron Białoszewski); наслов непреводив
8. Хедије Чигдем Ајтепе (Hediye Çiğdem Aytepe, 1979): Није вредно одрицања (Satmaya Degmez) – заснована на турском преводу песме персијског песника Омара Хајама (Omar Khayyam)
9. Ердал Тугџулар (Erdal Tuğcular, 1961): Риба се праћака у води (Suda Balik Oynuyor) – анонимна турска народна песма из провинције Киршехир (Kırşehir)
10. Корнелије Станковић (1831–1865): Тавна ноћи – српска љубавна песма, аранжирана за      четворогласни хор
11. Драган Шуплевски (1933–2001): Тропар светима Кирилу и Методију (Тропар на Св. Кирил и Методиј) – сакрално дело о православној браћи Кирилу и Методију
12. Петар Коњовић (1883–1970): Велика чочечка игра – српска народна песма обрађена у ритму истоимене традиционалне игре чочек, уз употребу разних ударачких инструмената
13. Гунар Ериксон (Gunnar Eriksson, 1936): Ко може да плови без ветра (Vem Kan Segla Förutan Vind) – народна песма која потиче са финског острва Оланд, на коме се говори шведски
14. Џихан Селчук (Cihan Selçuk, 1981): Није довољно (Yetmiyor) – модеран комад усредсређен на чежњу за вољеном особом

Инфо

Локација: Отворена сцена у парку Буковичке бање
Време и датум: среда 23. август 2023. од 21 час
Цена појединачне улазнице: бесплатно.

Чланак Наступ полифоног хора „Anchorus“ 23. августа на Отвореној сцени се појављује прво на Мермер и звуци.

Владимир Кецмановић (Сарајево, 3. јул 1972) српски је писац, сценариста, колумниста. Син је политиколога Ненада Кецмановића и Наташе Кецмановић (девојачки Парежанин), лекторке и уреднице у области издаваштва.

Кецмановић је у Сарајеву завршио основну школу и Прву гимназију, а у Београду је 1997. дипломирао књижевност. Објавио је романе Садржај шупљине, Последња шанса, Феликс (ушао у ужи избор за НИН-ову награду), Топ је био врео, Сибир, Каинов ожиљак (са Дејаном Стојиљковићем), Осама, као и збирке приповедака Зидови који се руше и Као у соби са огледалима.

Аутор је биографскоесеистичких књига Das ist Принцип и Два крта и једна крв. Са историчарем Предрагом Марковићем написао је књигу Тито-поговор, а са Дејаном Стојиљковићем трилогију Немањићи. Кецмановићева проза доживела је филмске, телевизијске и позоришне адаптације и превођена је на енглески, француски, немачки, украјински, мађарски и румунски језик. Власник је издавачке куће ВИА. Ожењен је, отац кћерке Наталије. Живи и ради у Београду. Колумниста је више дневних и недељних новина у Србији и „региону“.

Инфо

Локација: Плато испред отворене сцена у парку Буковичке бање
Време и датум: субота 19. август 2023. од 19 часова
Цена појединачне улазнице: бесплатно.

Текст и фото: Википедија, Лагуна

Чланак Књижевно вече Владимира Кецмановића 19. августа на платоу Отворене сцене се појављује прво на Мермер и звуци.

Диванхана је основана почетком 2009. године од стране групе студената на Музичкој академији Универзитета у Сарајеву. Бенд изводи традиционалну музику земаља Балкана у новим, препознатљивим аранжманима који су настали уз утицај џез, поп и класичне музике. Посебан фокус стављају на неговање и презентовање севдаха, урбане традиционалне музике Босне и Херцеговине. Поред врло посвећеног и истраживачког приступа традицији, Диванхана свој стваралачки опус обогаћује и ауторском музиком за коју инспирацију црпе управо из традиционалне песме.

Дебитантски албум Дерт снимају фебруара 2011. године у студију у Немачкој, у сарадњи са извођачем традиционалне музике Вањом Муховићем. Албум је продуцирао Wалтер Qуинтус, један од најпризнатијих европских музичких продуцената. Албум је у мају 2011. године, када је објављен, понудио и неке песме које никада раније нису биле снимљене, ни презентоване јавности. Од септембра 2011. године припремају нове материјале са новом чланицом, младом певачицом Леилом Ћатић.

2022. године издавчка кућа ЦПЛ Мјузик из Немачке објављује нови албум Заврзлама за светско тржиште, док издање за територију бивше Југославије преузима београдска Мултимедиа Мјузик.

Заврзлама убрзо бележи изузетно позитивне рецензије и критике еминентиних Европских и светских медија. Тако два месеца бива водећи на европском радијском панелу World Music Charts Europe, те на високом другом месту светског критичарског панела Transglobal World Music Charts. Британски Сонглајнс магазин истиче Заврзламу у конкуренцији Top of the World  албума, те и сам оснивач и дугогодишњи главни уредник магазина га већ сада види као севдах албум године.

Ношен крилима новог студијског издања и сјајних рецензија, бенд почиње нову концертну турнеју #ЗаврзламаТоур која у првој половини 2022. године обухвата концерте у Ослу, Будимпешти, Бечу, Линцу, Анкари, и многим Европским метрополама. У јеку концерата Диванхана јавности обелодањује вест да завршавају професионалну сарадњу са Шејлом Гргић, те представљају нову чланицу Селму Дроце са којом настављају концертну турнеју.

Инфо

Локација: Отворена сцена у парку Буковичке бање
Време и датум: петак 18. август 2023. од 21 час
Цена појединачне улазнице: бесплатно.

Текст и фото: Диванхана

Чланак Концерт групе „Диванхана“ 18. августа на Отвореној сцени се појављује прво на Мермер и звуци.

Никола Коља Пејаковић познат као глумац и режисер, али пре свега по сценаристичком раду на филмовима „Лепа села лепо горе“, „Рат уживо“, „Ледина“ и хит серији „Вратиће се роде“, упоредо је на музичкој сцени стекао статус култног аутора већ са првим албумом „Мама, немој плакати“ (2002), снимљеним под фирмом Коља и Смак Белог дугмета.

Након „порочних“ хитова као што су „Сјео сам за шведски сто“ и „Б.Ј. Блуес“ са првенца, Пејаковић је свој особен ауторски израз наставио са песмама попут „Хаљинице боје лила“ и „Ето, удаде се ти за коња“ на подједнако изазовном другом албуму „Коља“ (2009). Тек након романтично интонираног и „прочишћујућег“ трећег албума „Гробовласници“ (2013), Коља је осетио да је време да се са својим бендом сусретне уживо са публиком – Пејаковићев први концерт у каријери успешно се одиграо 21. марта 2015. године у испуњеном београдском Дому синдиката.

Инфо

Локација: Отворена сцена у парку Буковичке бање
Време и датум: субота 12. август 2023. од 21 час
Цена појединачне улазнице: бесплатно.

Чланак Концерт бенда „Коља и гробовласници“ 12. августа на Отвореној сцени се појављује прво на Мермер и звуци.

Слике на овој изложби део су циклуса који је Рада Селаковић реализовала током деведесетих и први пут приказала у Галерији Графички колектив 1994. године. На велико изненађење јавности, сликарка интензивних емоција и раскошне женске путености том приликом се представила апстрактним радовима, врло јасно дистанцираним од било каквих асоцијативних, а самим тим и експлицитних емотивних указатеља. Међутим, ова промена није значила да уметница тек знатижељно експериментише у потпуно дијаметралном дискурзивном простору. Напротив, било је јасно да тиме наговештава другачију перцепцију усмерену ка новом пољу истраживања (почетком двехиљадитих година), показавши сву логичност преласка на апстракцију, као неминовност развоја у представљању вишег нивоа схватања света и експлицирања садржајнијег односа према човеку/бићу.

Свој уметнички идентитет Рада Селаковић је изградила на експозицији (претежно женског) тела као визуелног носиоца идејних парадигми односа живота и уметности. Фокусирајући тело у смислу формалног репрезента, она сучељава личну и општу рецепцију како би што сугестивније указала на то да у савременом апсолуту спољашњост неминовно дефинише јединку. Сходно постулатима нове слике осамдесетих Рада Селаковић је свој израз градила на доминантној медијској репрезентацији еротских параметара женскости. На специфично кадрираним сценама са истозначним стереотипима којима се атрибуира појам женствености (корсети, најлон чарапе, халтери, рукавице, ципеле са високим штиклама…), док посматрача поставља у воајерски позицију пасивног рецептора представљеног садржаја, Рада конструише њој својствену стратегију завођења, правећи тако директну аналогију са стварним животом. Супериорну жену је перцептовала у споју анђела уништења и анђела спасења, указујући да се иза видљивог крије неупоредиво комплекснији свет менталних односа. Управо тај постулат био је оквир да, како је сама рекла, крене ка “вишим сферама и вишем нивоу размишљања и уосећавања”1 .

Инфо

Локација: Галерија Александар Алек Ђоновић у парку Буковичке бање
Време и датум: субота 12. август 2023. од 19:30
Цена појединачне улазнице: бесплатно.

Текст и фото: Каталог изложбе/ Галерија Б2

Чланак Изложба Раде Селаковић „Простор-структуре“ 12. августа у галерији Александар Алек Ђоновић се појављује прво на Мермер и звуци.

„Путујући кроз свет Милоша Црњанског и изнова посећујући његова дела, несвесно сам почео да ослушкујем музику језика, његову флуидност, сликовитост и треперавост. На том путовању сам схватио да се сви ти слапови реченица, стихова, слика и боја сливају у једну нерукотворену симфонију. Питање које сам соби поставио било је: „Колико је од онога што је био животни пут писца уткано у ту симфонију и колико је целокупно то сазвучје предодређено између осталог и његовом судбином?“. Судбина ратника, судбина љубавника и судбина изгнаника, све ми се више чине као три носећа стуба оног сребрног лука Милоша Црњанског. Од Чарнојевића, преко Хипербореје, па све до лондонских година омеђен је друм којим је лутао Црњански, поневши са собом оно ушићено, занесено, сетно и меланхолично. Онај његов лук се узноси над нама, толико велелпно, па као да осећамо да постаје ореол судбине целокупног нашег народа. Та три стуба су постала три чина представе „Симфонија Црњански“. Завет за даљи живот „Симфоније“ је суд времена и публике. Они ће својим присуством уграђивати нове стубове и лукове и изграђивати нови мост између великана српске литаратуре и нас.“

Ђорђе Марковић

Биографија аутора:

Ђорђе (Милутин) Марковић је рођен 14.05.1983. године у Лозници. Дипломирао је глуму 2006. године на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. др Владимира Јевтовића. Као најбољи студент у генерацији из предмета Глума, 2006. године добио је награду Мата Милошевић. Исте године добио је награду Др Бранивој Ђорђевић која припада студенту који је током студија имао највиши просек оцена из предмета Дикција. Од 2020. године запослен је на Факултету драмских уметности у Београду, на катедри за Глуму, као стручни сарадник на предмету Дикција. Као глумац поседује вишегодишње искуство у позоришту, на филму и телевизији у земљи и иностранству. Уз глумачки и педагошки рад, бави се и лектуром и поставком сценског говора у позоришним представама у земљи и региону.

Трајање: 90 минута

Инфо

Локација: Отворена сцена у парку Буковичке бање
Време и датум: петак 11. август 2023. од 21 час
Цена појединачне улазнице: бесплатно.

Текст и фото: www.dksg.rs

Чланак Представа „Симфонија Црњански“ 11. августа на Отвореној сцени се појављује прво на Мермер и звуци.

О новом датуму одржавања представе ћемо вас накнадно обавестити.

Чланак Одложена представа „Симфонија Црњански“ се појављује прво на Мермер и звуци.

Добро дошли!

Чланак Програм смотре „Мермер и звуци“ за август 2023. се појављује прво на Мермер и звуци.

Надамо се да ћете уживати у богатом и разноликом програму који смо вам ове године припремили.

Сви садржаји су, као и увек до сада, потпуно бесплатни.
Добро дошли!

Чланак Програм смотре „Мермер и звуци“ за јул 2023. се појављује прво на Мермер и звуци.